30.01.2017.

DVORAC I VITEZ





Kad sam bila mala
i kad prvi put
na tvoje sam krilo sjela,
i kad sam
iz tvojih ruku jela,
ja sam te zavoljela.

Kad sam počela da pričam
i da rastem,
ti si mi pričao
o balerini,
o blagu koje postoji,
a koje potrazio nisi.
Pričao si mi o moru
i o talasu
kojeg poznavao ti si.

Pričao si mi dugo
o čamcu jednom,
i o vjetru
koji je tvoje jedro
vodio...
I ko je tvoj život
preporodio.
Tako si ti ušao u život moj.
Tvoja je duša postala dvorac
a ja vitez tvoj.

Godine su prošle od tada.
Pričao si mi o plimi
kojoj se tvoja obala nada.
A ja sam dugo u samoći
sama pored tebe sjedila
i upamtila sam sve
što mi je duša tvoja pripovjedala.

Tebe sad nema više!

U mojoj duši tvoja duša spava.
Tvoje su oči
kao rijeka proticale
kroz dolinu moje duše.
I tako valjda biva.
Dođe ljeto
a rijeke presuše.
Ali moje suho korito
uspomene čuva, jasno sniva.
Po srcu mome
razastrte su tvoje priče.
Ja zaplačem
jer znam
da tvoje priče
na moje pjesme liče.
I taj bol što me prati,
što suzu od mene čuva,
to je samo vjetar,
što je dušu tvoju vodio,
dušu tvoju preporodio

i sad za mene duva.

Tvoja duša
na moju dušu liči

i to je kraj ovoj priči.

2000

Нема коментара:

Постави коментар